Buđenje borbe

Piše: Danilo Govedarica

Jedna od naših najlepših pesama, koja u izvedbi hora kod većine Srba budi iskrenu i istinsku emociju glasi „Vostani Serbije“. Kako dalje pesma nalaže „Vostani Serbije, davno si zaspala, u mraku ležala, sada se probudi!“ I spava, spavala je, već godinama unazad.

Narod je potlačen i bačen u okove režima, zemlja je uzurpirana, samo što ovaj put to nisu ni Turci, ni Nemci, jer Srbi su sa tuđinom uvek znali da se bore do poslednje kapi krvi, ali šta je sada po sredi? Sada su neka nova vremena, te tako sa njima nastupaju i nove okupacije, a uz njih i okupatori…

Protesters storm Parliament in Belgrade after new coronavirus restrictions imposed

Ali opet, ona malena iskra buntovničke nade ponovo je zasijala nad nebom naše prestonice. Narod je krenuo polako da se budi, ustaje ili se bar nazire onaj početak rasanjivanja i oslobađanja iz mraka u kojem smo spavali kako govori gore pomenuta pesma, mraka u koji smo sve dublje tonuli i koji je pretio da nas sve proguta.

Beoradske ulice u centru grada u večernjim časovima 7. jula doslovno je preplavio izrevoltirani narod. Navodno, prisutna masa se okupila da izrazi proterst povodom ponovnog uvođenja oštrih mera protiv virusa COVID-19.

Zasićena lažima, dotučena poigravanjem sa njihovom sudbinom i sudbinom svojih bližnjih, pogođena svim budalaštinama koje im se serviraju na ekranima, zakovana izdajama, ogromna grupa ljudi kreće da uzima stvar u svoje ruke. Ali, razlog dizanja čuvene kuke i motike, uzrok revolta ponajmanje je „kovid-19 prirode“. Ovo je mnogo više…

Odluka o ponovnom uvođenju policijskog časa je samo kap koja je prelila čašu, čašu koja se punila srpskim znojem, krvlju i suzama, dok su se neki drugi,vnjome napijali i utoljivali svoju beskonačnu žeđ. Eskalacija ovih demonstracija, je bunt onih poniženih, prodatih i izdatih, onih kojima je dosta da budu male marionete sadističkih foteljaša.

Ovo je ustanak onih koji su zbog nebrige o ovoj državi sahranili svoje bližnje, koji svaki dan slušaju i ćute o lažima i prevarama koje nam serviraju. Ovo je protest protiv onih koji misle da se volja naroda može ukrotiti, onih koji su do juče bili najveći Srbi i pojam patriote (pamtimo i dalje bulevar „Ratka Mladića“), a nedugo zatim išli na noge i rukovali se sa srpskim dželatima i njihovim komandirima, a potom ljubili stope ubicama koje su otvoreno zagovarali zatiranje našeg semena.

VEC_5423-630x420

Ovo je protest protiv onih koji ne mare ni malo za narod na Kosmetu i koji spremaju njegovu otvorenu izdaju, protest protiv onih koji na cedilu ostavljaju našu braću u Crnoj Gori dok stojički brane naše najsvetije i naš opstanak u sprskoj Sparti. Kuka i motika se digla na one koji su nam od kulture ostavili Parove i Zadrugu, oblikujući od nas savršene poltrone, na one koji tuđinima prodaše sve što se moglo prodati ovde, na one koji pod parolom „za srpsku decu“, istu teraju svaki dan iz ove države.

Ustalo se protiv onih, koji su naše ratne veterane, koji su sve dali za ovu zemlju, svoju snagu, mladost, godine, srce, živote… zaboravili i ostavili kao poslednji škart, iste one ljude koji su baš njima čuvali domove, dok su se oni većinom krili po nekih rupama kako i dolikuje miševima.

Srbi su se digli, protiv onih, koji dok smo mi zatvoreni u kavezima, uvoze u zemlju nekolicine ilegalnih imigranata i potencijalnih džihadista koji doslovno čine zulum po našoj otadžbini i uz sve to otvoreno možemo videti da po svemu sudeći, imaju mnogo veća prava, od nas samih, državljana i matičnih građanja Republike Srbije.

Zbog njih se pakuju koferi, spaljuju diplome, gutaju suzavci…

A ni njihove marionete nisu ništa bolje, u to smo se mogli uveriti po mnoštvu snimaka koje smo mogli pogledati širom interneta, gde doslovno upotrebljavaju bez potrebe, najbrutalnije načine uspostavljanja „javnog reda i (ne)mira“. Momke koji su zbog mirnog sedenja završili ispendrečeni, čoveka koji je išutiran i izudaran na ulici, a na kraju krajeva i devojku koju je jedan pripadnik oragana javnog reda i mira, uhvatio za zadnjicu.

Posebno bih se osvrnuo na slučaj i sliku svima već dobro poznatu gde privedenom čoveku doslovno stoje na licu i glavi i voleo bih da se oglase svi domaći licemeri koji su znali dobro da ožale slučaj Džordža Flodja u Americi, negde hiljadama kilometara daleko, gde sa tim slučajem i tom državom nemaju ama baš ni jednu dodirnu tačku i da li će odreagovati kada su u pitanju identični slučajevi sa Srbima u CG i sa Srbima u Beogradu.

Protesters storm Parliament in Belgrade after new coronavirus restrictions imposed

Postoji samo bojazan da se ova borba ne pretvori u nešto drugo i ne padne u ruke pogrešnim ljudima. Nije ovo protest ni političara, ni opozicije (koja je pokušavala da ih preuzme), ovo je samo volja naroda, onako kako i treba da bude. Jer samo narod jedne države može suditi njenom vrhu. Svih njih smo se mi nagledali godinama u nazad, sve boje su promenili, sve stavove i parole i ako je narodu nečega dosta, onda mu je dosta laži. Zato ovo treba ostati u rukama i volji izrevoltiranih Srba.

Ćutali smo do sad, više ne. Mentalitet bunta se ponovo vraća u pore ovog društva i to je ono što treba da nas raduje i hrabri. Dosta smo okretali glavu i gurali probleme pod tepih, vođeni ljudima koji su mogli jedino u propast da nas vode.

Svi se moraju probuditi, jer ovo nije vreme spavanja! Ali moramo imati na umu, kad nas ne čuvaju oni koji treba to da rade, moramo čuvati sami sebe i jedni druge, zato samo hrabro i pametno!

Published by djvucinic

Pisac, kolumnista, disident i student Pravnog fakulteta u Novom Sadu

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: