Krajnji cilj svakog društva jeste postići „zdravlje za sve“. U borbi sa COVID-19 u kojoj trpimo ozbiljne gubitke i imamo ozbiljan broj ranjenih,takav pojam je samo svetlo na kraju tunela. Masovno nepoštovanje mera izdatih od zvaničnih državnih tela,malo više samoživosti,previše neodgovornosti nas dovodi u situaciju gde radikalne mere predstavljaju skoro pa jedinu opciju.
Od početka ove situacije,zvaničnike koji izlaze pred lice javnosti,prate određeni pehovi ili lapsusi kako kažu. Početak ovakve situacije iz ugla vlasti i stručnih lica ne podrazumeva isti datum i istu dozu ozbiljnosti koju sada čini se poseduju. Takva situacija,pregršt vesti među kojima ima i tačnih i neažurnih i optimističnih i zabrinjavajućih,dovodi društvo u zabunu.
Krajnji cilj svakog društva jeste postići „zdravlje za sve“. U borbi sa COVID-19 u kojoj trpimo ozbiljne gubitke i imamo ozbiljan broj ranjenih,takav pojam je samo svetlo na kraju tunela. Masovno nepoštovanje mera izdatih od zvaničnih državnih tela,malo više samoživosti,previše neodgovornosti nas dovodi u situaciju gde radikalne mere predstavljaju skoro pa jedinu opciju.
Od početka ove situacije,zvaničnike koji izlaze pred lice javnosti,prate određeni pehovi ili lapsusi kako kažu. Početak ovakve situacije iz ugla vlasti i stručnih lica ne podrazumeva isti datum i istu dozu ozbiljnosti koju sada čini se poseduju. Takva situacija,pregršt vesti među kojima ima i tačnih i neažurnih i optimističnih i zabrinjavajućih,dovodi društvo u zabunu.
Ispred Vlade Republike Srbije,predsednik Aleksandar Vučić 15.marta 2020. kada u tom trenutku Evropa lagano počinje da grca u nedostatku respiratora i sve dužem spisku obolelih,obaveštava građane da od sutrašnjeg dana počinje primena mera koje se podrazumevaju pod pojam vandredno stanje.
Predsednik Vučić je na osnovu pisma u kojem stoji opšta procena rizika po bezbednost građana koje je uputio ministar odbrane Vulin,zaključio da će jedino takva mera doprineti bržem razrešenju situacije.
Vanredno stanje po članu 200. Ustava Republike Srbije proglašava Narodna skupština, a ako se utvrdi da ona nije u stanju da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i Narodna skupština.
Ono što zabrinjava deo javnog mnjenja je – zašto se ovakve mere ne sprovode bez odluke o vandrednom stanju, jer se može zaključiti iz vesti spoljne politike, da su mnoge države uvele rigorozne mere bez proglašenja vandrednog stanja. Reč koja bi ovakvu situaciju mogla da objasni glasi IZBORI. Ustav Republike Srbije nalaže da situacija u kojoj se jedino mogu odložiti izbori legalno raspisani jeste upravo vanredno stanje.
Mnogi smatraju da se javio nelogičan sled događaja i sumnja u to da je vlast znala dosta ranije o mogućnosti javljanja pojave epidemije u Srbiji, na to mišljenje još veću senku bacila je epidemiolog Darija Kisić Tepavčević koja je u intervjuu rekla da se prvi slučaj COVID-19 pojavio prvog marta, pa nedugo zatim se ispravila da je ipak slučaj zabeležen prve nedelje marta,što je opet čudno jer prva nedelja marta obuhvata samo 1. mart. Nelogičnosti se javljaju zbog datuma raspisivanja izbora. Izbori su, naime, raspisani 4. marta, a 5. marta je organizovano masovno prikpuljanje potpisa, što bi značilo da je takav postupak ozbiljan propust, koji nije smeo da se dogodi ni u kakvim okolnostima, a ne zbog izbora.
16. marta na sednici Republičke izborne komisije donosi se rešenje kojim se prekidaju sve izborne radnje povodom vanrednog stanja, a da se sa aktivnostima nastavlja nakon ukidanja istog.
Skupljanje potpisa, rokovi za predaju lista, ali i samo održavanje izbora biće pomereni za onoliko koliko bude trajalo vanredno stanje.
-direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo Dejan Đurđević
Da li su obustavljene baš sve političke radnje tokom vanrednog stanja?
Svedoci smo teške situacije, pogotovo licima starijim od 65 godina koji nisu u mogućnosti da se kreću. Potez koji bi doprineo olakšanju muka povučen je i formirana su volonterska udruženja koja su takve poslove preuzeli na sebe. Video koji je se našao na internetu nedugo nakon obaveštenja da su volonterske ekipe već na terenu ostavio je mnoge bez teksta. Radi se o videu i slikama na kojima se nalaze volonteri koji u pomoć građanima kreću iz prostorija opštinskih odbora SNS. Da li takve objave mogu da se smatraju kršenjem uredbe na koju je predsednik Vučić stavio potpis? Da li je u redu da u prvim danima kada u kolapsu ostaje više hiljada apoteka u Srbiji zbog nedostatka maski kojih nije bilo u prodaji,volonteri poseduju. Da li oholost u pitanju ili loša sposobnost ostalih da se snađu?
Pitanja u ovakvim slučajevima uglavnom ostaju u retoričkoj formi,možda nema adekvatnih odgovora na njih,možda jednostavno odgovori ne postoje ili vređaju zdrav razum.
Da li se kineski model rešavanja problema primenjuje u Srbiji?
21. marta iz Kine je sleteo prvi avion u nizu sa pomoći koju je obezbedila NR Kina. Primena kineskog modela na Srbiju može doneti bolje rezultate i oktrivanje u ranom periodu velikog broja zaraženih sa kojim se moramo suočiti. Ono što je izostavljeno iz kineske priče jeste obraćanje predsednika NR Kine. SI Điping se od početka epidemije COVID-19 javnosti obratio 11 puta. Mi danas u državi na svakoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom jednom dnevno imamo obraćanje naizmenično premijerke i predsednika. Ako već usvajamo kineski model,možda ipak treba preskočiti priče iz prvog lica o nabavci respiratora sa crnog tržišta i reč koja je zaista važna u ovom trenutku prepustiti struci i ljudima koji stoje u prvom frontu odbrane. Ostaje da vidimo možemo li pobediti sve ovo u prvobitno prognoziranih 29 dana.
Piše: Milan Savić, kolumnista i student Pravnog fakulteta u Novom Sadu
ČITAMO LI SE?! 