Dušo

Dok se zvijezde nebom roje,
Plaču male oči tvoje
Gledaš nebo, tražiš nadu
A smrt je tu, čeka na pragu

Opet okice, sklopiti nećeš
Nema sunca, nema sreće
Ubija me dušo, svaka suza tvoja
Ova tvoja bol, biće i moja

Biće dušo bol, bol roda tvoga
Da se pamti sudba tvoja
Da se pamte, oči male, što su strahom isplakale

Sada te pokri, plašt života
Što preživi ti, bila je grozota
Padni dušo u miran sanak, sutra već je novi danak

Zaspi dušo, tugu će voda, odnijeti negdje u daleka mora
Stopiće se u beskraj suza mala, što junački ti s lica pala

Pašće jednom i sile mraka, ogrijaće sunce predaka
Ogrijaće sunce srpskog roda
Živjeće dušo i tvoja sloboda

David Vučurević