Davno si zaspala. U mraku ležala. Sada se probudi!
Čim se oko malo otvori, onako – “naškilji”, nesoj shvata da je ipak nesoj i da je dirnuo u nešto što ne bi smio da dira. Tako je Desanka Maksimović uspjela da se sačuva od zaborava, te ipak neće biti izbrisana iz gimnazije za treće i četvrte razrede u Srbiji.
Ipak, nesoj ostaje nesoj, pa ne shvata da ni ostale sfere nisu za njega, međutim, i ono oko koje je do pola otvoreno u čast velike Desanke, potonu u duboki, zimski san.
I dok pleme moje snom mrtvijem spava, specijalci, samoproglašeni, podobni, neuki, bezosjećajni, sebični i slični nosioci naših sudbina rovare, potkradaju (se), diraju i u osinje gnijezdo, jer su čak i ose (pot)kupili.
Ipak, ruku na srce, a gledajući kakvo je de facto stanje društva, veseljaci nisu nimalo promašili kada su rekli da Desanka Maksimović nije pogodna za naše vrijeme.
Zar da se do podne čita “Ne, nemoj mi prići, hoću izdaleka da volim i želim tvoja oka dva“, a od podne “Ona mene pali, kurve su mi tu, al’ mi ljubav fali, ona rola ‘vu’, kada mi se vari, vrti mi se, manta, u klubu smo glavni, pu*ite mi ku*ac“?
Zar neko može da se saosjeća sa mučeničkom smrću čete đaka u jednom danu, dok noć prije “pišamo po pubovima, kurve su u klubovima, celu noć sa drugovima-kriminalnim krugovima“, a “s jutra sam u dugovima“.
S obzirom da je već Ceca ušla u čitanke, vjerujem da će nove generacije odrastati uz Vuka Moba, Kiju Kockar, Gastoza, Teodoru i Senidu, umjesto Ćopića, Pope, Sremca ili Rakića.
Pojedinac je postao nezainteresovan za rad na sebi. Rijetkost je da uopšte neko i čita nešto, ali zato se mora držati do trenda. Važno je da ide gas.
Veće je licemjerje što se u školama čitaju Dučić, Šantić, Dis, Kočić i Domanović a nakon toga
“Možete da budete najbolji student, možete da budete najbolji stručnjak u nekoj oblasti, ali ako niste u sistemu vlasti, tj. dio vlasti, to je uglavnom uzaludno.”
– Otac Nacije
O tempora, o mores!
Postavlja se pitanje da li je završena škola uopšte bitna, a pogotovo ono što se u njoj uči.
Važan je samo taj neki papir, eto, čisto da se Vlasi ne dosjete, zlu ne trebalo, ali neka ima.
Zato, vostani Serbie, vostani carice . . . i serblje vozbudi!
Kao što će drumovi poželjeti ludaka, tako će i nosioci naših sudbina poželjeti da ih još malo pronosaju, kako bi se dodatno obogatili obezvređujući SVE, a najviše razum. Međutim, kad se oči potpuno otvore, talog će ostati na dnu.
Jer, mi znamo sudbu i sve što nas čeka, no strah nam neće zalediti grudi!
A, snaga je naša planinska rijeka, koju neće ustaviti niko!
Đ.V.
ČITAMO LI SE?! 