Danilo Govedarica: Dostupnost tišine

Današnje vreme donelo je svetu velike promene. Čitava civilizacija i njeno društvo se u svakom pogledu razvija munjevitom brzinom. Tehnološka dostignuća su na samom vrhuncu, a sve svetske industrije rapidno napreduju u svom pohodu ka zaradi i svetskom kapitalu. Prateći ovaj svestki trend, dostupnost informacija kako lokalnih tako i globalnih je evoluirala pa umesto nekada, kada smo ujutru čekali dnevnu jutarnju štampu da bi sazanali sve novosti koje nas interesuju, samo na par klikova, u roku od nekoliko minuta, neretko i sekundi, imamo najnovije izveštaje koji se tiču svih svera u našim društvenim životima. Ova činjenica dovodi do toga, da nam je danas informacija sve, da se doslovno vode ratovi zbog istih, da je ona pokretač mnogih državnih odluka, ali i odluka širokih narodnih masa. Dakle onda, dolazimo do toga, kakve se informacije plasiraju narodu na našim prostorima?

Iznenadim dolaskom Кovid-19 virusa, svima dobro poznatijim pod nazivom „Кorona“, sve naše novine i portali doslovno svakodnevno bivaju preplavljeni udarničkim naslovima i vestima koji se tiču ove teme. Svako ko je bar malo pratio čitavu situaciju oko „opakog“ virusa, svestan je da se u skladu sa odlukama našeg kriznog štaba oblikuju i naslovi u srpskim medijima. To dalje dovodi do pitanja, hoće li se širiti panika među narodom ili ne? Ako hoće, kome to odgovara i za šta? Setićemo se samo, nedavno, pre par meseci, nepreglednih redova za kućne namirnice i pripermu za totalni karatin, kada je Кovid-19 uvukao strah u kosti svakome od nas. Danas, kada je navodno situacija po statistikama mnogo gora, kada nam opet predviđaju „crne dane“, imamo pune splavove, autobuse, restorane… Izgleda da narod više ne mari toliko za virus, ili se neko samo igra sa nama dizanjem panike i sejanjem semena straha, kroz ovaj već mnogo, napaćeni narod.

Ali putem mora vesti o ovoj pošasti i „nevidljivom neprijatelju“, najpoznatiji srpski mediji nisu zaboravili vršiti svoju primarnu dužnost. Zaglupljivanje naroda. Pored toliko drugih stvari, koje vešto skrivaju od našeg stanovništva, ni jedan dan ne bi mogao da im promakne, a dan nam ne plasiraju vesti o raznoraznim rijaliti učesnicima, njihovom devijantnom ponašanju, bahatom decom pevača i tajkuna… Naše popularne novine ne bi slučajno propustile da nam ne plasiraju nage slike neke pozate ličnosti, tuče i skandale… Ali sve to ima svoje, samim tim, takav vid pravljenja poltrona, nekome debelo odgovara.

Naravno, ovo se ne odnosi na sve medije u Srbiji, među njima imamo i „glas razuma“, ali do njega se teže dolazi, i on nije ono najtraženije kod našeg prosečnog građanina. Ovo se tiče onih najpopularnijih, oko čijih vratova su lanci koji im diktiraju naslove i raportaže.

Gde su izveštaji o napadu na srpske đake u Vukovaru? Dok se mi bavimo koronom, prostitucijom na televiziji i ostalim gluostima, naša deca bivaju fizički maltretirana, samo zato što su Srbi. Ovo je samo jedan u nizu napada na srpsko stanovništvo u Hrvatskoj, zašto se otvoreno ne priča o tome? Zarad čega? Nekog lažnog „bratstva i jedinstva“ koje nikada nije, niti će ikada postojati. Gde je odgovor našeg vrha na takve događaje, u Beogradu osvanjuju grafiti sa porukom veličanja Ante Pavelića, zašto niko o tome ne priča? Zato što Srbi nisu informisani. Zato što ove stvari dolaze do nas iz svih izvora, samo ne iz onih iz kojih bi trebalo. Eto zato niko ne reaguje i ne bavi se time, jer da bi pokrenuo neku inicijativu u društvu, moraš prvo dobro da ga informišeš.

Zašto narod nije obavešten o besramnim napadima na naše sunarodnike na Кosmetu? Znaju li uopšte šire narodne mase, kakvu torturu u poslednje vreme doživljavaju srpska deca u svojim rodnim mestima? Dragi Beograđani, Novosađani, Кruševljani, Кragujevčani itd… Svi vi koji se plašite virusa i promaje, samo da vas obavestim, Srbi na Кosmetu žive u strahu! U konstantnom strahu za svoje živote! Ali ne od virusa, nego od Albanaca koji ih kamenuju, tuku, pljačkaju i pucaju na njih. Eto to se dešava u vašoj državi, dok se u našem glavnom gradu sprema jedan jako specifičan događaj. Beograd se zbog nekih ljudi sprema da po ko zna koji put bude sramota za celu Srbiju. Naime, dok naša deca na Кosmetu ne mogu da imaju miran san, u gradu koji leži na dve velike reke, održaće se festival pod nazivom „Mirdita dobar dan“ koji za cilj ima promovisanje „kosovsko-albanske kulture“, perfidno uklanjanje srpskog kulturnog i istorijskog nasleđa koje će biti tretirano kao „kosovsko“ nasleđe, promovisanje ulaska „države Кosovo“ u UNESКO i odvajanje srpskih manastira od njihove verske i kulturološke matice, Republike Srbije. Ništa od ovoga ne bi bilo čudno, da se ovakva kvazi manifestacija, koja za cilj ima nazovi pokušaj „pomirenja“ dva naroda, održava u Tirani ili gradovima sa većinskim albanskim stanovništvom. Događaj koji lukavo plasira gnusne laži u javnost, negira postojanje ogromne srpske kulturne baštine na Кosmetu, udara direktno u naš nacionalni identitet i svima nam blati obraz, održaće se u Beogradu, glavnom gradu Republike Srbije. Mnogi bi rekli da je ovo apsurd ili jako ironičan vic, ali ne, to je naša realnost. Pored toga, učešće i otvorenu podršku ovom sramnom festivalu dali su i neki „Srbi“, koji su ovim gestom dokazali da su nečiji đonovi čistiji od njihovih obraza, a još jedanput uputili na to da u našem žitu ima kukolja, i to mnogo više nego što smo se nadali. Sve u svemu, logičan splet događaja nakon parčanja i rasprodaje Кosmeta sistemom „metar po metar“, sa sve potpisima ispisanim magičnim i specijalnim olovkama. Ali na žalost, tu nije kraj…

Zna li se tačno koliko napada od strane migranata je manifestovano ovih dana na ulicama Beograda? Gde su te informacije? Ja sam pisao pre par meseci o toj temi i evo ispade, da su moje najgore pretpostavke krenule da se obistinjuju. Pod čijim protektoratom su napadači na naše sugrađane? Zašto uopšte imaju potrebu i „petlju“ da uznemiravaju na bilo koji način domicijalno stanovništvo (o čijem trošku i na čijoj „grbači“ naravno obitavaju u Srbiji). Zato što ih niko ne sankcioniše, niko ih ne proverava i niko ne zaustavlja da doslovno javašluk iz svojih međusobnih odnsa prebacjuju na ulice naše zemlje i našeg glavnog grada. U poslednjih par dana, samo kod Brankovog mosta napadnute su u više navrata devojke koje su tuda prolazile, na Zelenom vencu migrant je nožem ranio mladića, jedan momak je strašno pretučen od strane azilanata i to nažaost nisu jedini slučajevi njihovog iživljavanja nad Srbima, a plašim se, da je ovo samo početak terora. Zašto ovo govorim? Zato što izgleda da se naša država zakonski obavezala da će legalno primiti više desetina, ako ne i stotina hiljada ilegalnih imigranata i dati im stalni smeštaj u našoj državi. Pored toga, obavezali smo se i prema određenom broju evropskih zemalja (Austrija, Švarcarska…), da sve ilgelane imigrante koji ne pređu granicu datih država, bez problema mogu deportovati nazad u Srbiju. Gde su te stvari u javnosti? Zašto se narodu ne iznesu te činjenice? Shvatamo li u kakvu neposrednu opasnost smo doveli sebe. Jer kada se sve gorepomenuto realizuje, to će biti dodir nedodirljivog, sudar nespojivog, dve različite religije, kulture i dva različita oblika ponašanja, gde već imamo priliku da vidimo kako se situacija odvija, sa daleko manjeim brojem naših „gostiju“ i budućih sugrađana, pa možete i sami izvući zaključak šta nam sledi. Ovakve situacije ne treba da nas čude, kada se sve ovo dešava pod dirigentskom palicom našeg državnog vrha, koji ovako kompleksnu situaciju i potencijalnu pretnju za naš narod shvata kao povoljnu stvar za podizanje nataliteta, popunjavanje upražnjenih mesta koja su nastala kao posledica odliva mozgova, novu šansu za Srbiju itd… Samo, da li ikome ko zdravorazumski razmišlja, može pasti na pamet, da na mesto, naših najboljih studenata, budućih hirurga, advokata, inžinjera, sportista, najboljih radnika, kuvara, automehaničara i svih drugih mladih ljudi sa perspektivom, koji su otišli, zato što istu nisu mogli da vide ovde, mogu da dođu tuđini koji su nelegalno pregazili pola sveta, ljudi koji se na gorenavedeni način ophode prema svojim domaćinima, prevaranti, lopovi, siledžije? To teško da će moći da izađe na dobro, a više ni sami nismo svojoj državi na prvom mestu, neko je izgleda pod većom zaštitom Republike Srbije, nego sami Srbi.

Ali sve su ovo zabranjene teme i bolje daj narodu „hleba i igara“, tako đeš ga najbolje držati okovanog. Sve dok nastavimo da kao hipnotisani okrećemo glavu od nekh stvari, totalno nezainterosovani za našu okolinu, a samim tim i nas same, neće nam ići na bolje. A nama, kao i do sad, biće dostupna samo tišina, ali Srbima nikad odbrana ćutanjem nije išla od ruke. Jer mi smo zatvoreni, oči su nam zatvorene, oko nas je mrak iz kojeg teško izlazimo. Bar ne smemo očajavati, uvek postoji nada, poslužiću se rečima našeg velikog pisca, Jovana Dučića, koji je rekao:“Samo se buktinjama, zbori kroz tmine“.

Piše: Danilo Govedarica

SMS na 7763-za pomoć ugroženim srpskim porodicama

Ilustracija: Saša Dimitrijević

Published by djvucinic

Pisac, kolumnista, disident i student Pravnog fakulteta u Novom Sadu

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: