Koliko smo se bojali korone ,a koliko smo zapravo bili zaplašeni? Da li je neko uspeo da odradi dobar trening strogoće nad nama? Pitanja su uopštena, a odgovori individualni i sve ređe čujni, jer kako vreme prolazi tako jenjava i priča o COVID-19.
Nakon 7 nedelja i cela 53 dana, ponašajući se skoro kao da virus nije ni postojao, teško shvatamo da pored mera koje su često okarkterisane kao jedne od najbrutalnijih u Evropi, dolazimo do izlaza iz vanredne situacije. Život koji smo svakako jedva čekali da se vrati u normalu sada je tu. Tržni centri,kafići-restorani,kladionice,teretane vratili su staro radno vreme, a narod se po rečima ljudi iz medicinske branše očekivano brzo vratio na ulice.
Obasuti komplimentima na račun neposlušnosti građani su ponovo na ulicama. Neki sa maskama i rukavicama, poštujući mere socijalne distance, neki bez okova i suviše blizu jedni drugih,ali ističu slobodni.
Tokom trajanja vanrednog stanja građani su imali priliku da jednom dnevno čuju od članova kriznog štaba i članova vlade ažurirane podatke o broju obolelih i preminulih od COVID-19. Neretko nakon iščitanih brojki novinari su imali pravo na pitanja. Neko je tu priliku iskoristio za postavljanje „političkih“ pitanja, na koje se ponekad i potkrao po koji odgovor, a neko kako bi građanima odgovorio na nedoumice.
Nažalost neki novinari nisu mogli, a da ne zamole predsednika da im prokomentariše delovanja opozicije, iako je on početkom vanrednog stanja izričito naglasio da na takva pitanja neće davati odgovore.
Za vreme trajanja „kućnog mirovanja“ čovek je, misli se, imao slobodnog vremena na pretek. Neko se ne bi složio sa tim opovrgavajući rečenicom da uvek ima nešto da se radi. Velika većina je imala više zabeleženih sati provedenih na društvenim mrežama i pametnim uređajima.
Tokom tog perioda prava umetnost je bila pronaći prave vesti, razlučiti važno od nevažnog, označiti šablonske vesti koje su objavljivane samo radi čitanosti i targetirati prave koje su za cilj imale informaciju i pomoć građaninu.
6. maja u kratkotrajnoj žiži javnosti pojavilo se istraživanje međunarodne organizacije Freedom House koja je u naslovu obavestila čitaoce da demokratija u Srbiji više ne postoji. Naime zaključi istraživanja Fridom Hausa su glasili:
1) Porast korupcije na visokom nivou i znatno slabljenje antiokorupcijskih institucija
2) Većina štampanih i elektronskih medija je pod kontrolom vladajućeg SNS-a
Odgovor ljudi koji su na čelu države usledio je ubrzo.
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da je izveštaj potpuno neozbiljno štivo puno netačnosti, ali i naveo da postoje stvari koje su istinite i na kojima treba poraditi. Odgovor predsednice Vlade Ane Brnabić išao je u sličnom smeru, pa je izjavila da je na izveštaj pun kontradiktornosti i subjektivnog pristupa jedne osobe poslala studiozan odgovor na 18 strana.
Na građanima ostaje sud o tome ko je u pravu i gde je istina. Koliko je reč demokratija u ovom trenutku sposobna da stoji uz reč sistem, a u direktnoj vezi sa imenicom Srbija.
IZBORI 21. JUNA
Nakon završetka vanrednog stanja, ponovo na naslovne strane tabloida i medija dospevaju IZBORI.
Stalna nejasna slika opozicije buni svest građana. Dok vladajuća stranka koristi sve resurse da objasni da nas očekuje više investicija i zlatni period. Ko je to u BOJKOTU, a ko izlazi na izbore?
Do izbora nam ostaje oko 5 nedelja, svi političari iskoristiće ili pokušaće u tom periodu da nas ubede u to da su oni pravi izbor i da ako njima podarimo taj visoko cenjeni glas nećemo osećati krivicu.
Period na koji se obećavaju narodu na pošteno postupanje u suštini nije mali, radi se o četiri godine vlasti. Ranijim iskustivma naučeni, na građanima je teška odluka. U koga biti toliko siguran,da nakon dolaska na vlast neće promeniti mišljenje i raditi u svoju korist više nego u korist naroda,a odmah nakon toga sledi pitanje, da li su ovi što su na vlasti dovoljno dobri? Na nama je da tas stavimo na pravu stranu i očekujemo bolje sutra.
Čovek je po prirodi politička životinja. ~Aristotel.
ČITAMO LI SE?! 